Avgust mesec.
Neko misli more,obala i sunce.
Meni u glavi dve reči
Feragosto
Gastarbajteri
Odlasci
Polasci
Prolasci
Ničiji ljudi na nečijoj zemlji.
Izgubljeni u raskoraku
između tvrdog s i bezglasnog h.
Podsmehujemo se
njihovom nesavršenom srpskom,
kao da je naš na književnom nivou.
Rugamo se njihovom stilu bez osećaja za isti.
Tamo građani drugog reda nedovoljno plaćeni za ono što nikako ne bi radili u svojoj zemlji.
Ovde traže uslugu,koju tamo ne mogu da plate.
Nekome lak plen.
S kojim pravom im uzimaju više novca za uslugu,nego što bi nekome odavde.
Samo zato što je naša usluga marginalizovana i obezvređena u zemlji iz koje su,za razliku od drugih, imali hrabrosti da odu,
ne daje nam za pravo da im otmeno snove, spakovane između listova zelenih i plavih novčanica.
Ja ih volim.
Ne moraju svi izgledati kao da su izašli iz šatora.
Ne zaboravite da je unazad par decenija otišla intelektualna elita.
Naučimo od njih.
O životu
O trudu
O ljubavi prema zemlji u kojoj nisu imali ni mesto ni priliku da rade.
Ne gledajte ih kao plen.
Gledajte to kao na mogućnost da vaš rad izađe iz okvira
„zemlje seljaka na brdovitom Balkanu “
i dobije šansu da vidi svetla Pariza i sruši zidove Berlina.
