Da, ja sam od onih kako ih zovete frizerskih derišta.
Dete sam frizerke i frizerka sam.
Obožavala sam lutke kao dete,ali nisam od onih koje su od malena maštale da budu frizerke.
Nisam od onih na kojima su mame frizerke gasile svoje frustracije.
Ne,moja majka nije bila „samozvani umetnik“.
To je vredna žena,sa ciljem i stavom.
Ona mi je obezbedila privilegiju da učim ono što volim,jer je izvesno bilo od čega ću da živim.
Pitate se sada sta to mene izdvaja od vas, koji to jeste ili od onih koji to nisu,da bi uopšte čitali ove redove?
I sad ja biram reči
koje će opisati ne moj put ili umišljenu veličinu kao snishodljivost prema vama, već kao prikaz jednog od načina kako da dođete do svoga cilja,a da pritom ne zvučim kao isprazni life coach.
Odrastajući i studirajući vreme sam provodila u salonu. Nešto propustila, nešto dobila.5
ISTINA JE DETE VREMENA
Te vremenom,zaista,sve se pokaže.
I gubitak i dobitak.
A život je i jedno i drugo.
Često znam da kažem, kao u onoj Kosticćevoj poemi;
„dve se u meni lomiše sile“.
I tako
ŠTO SAM VIŠE S KNJIGAMA TO SAM VIŠE FRIZER,ŠTO SAM VIŠE S MAKAZAMA TO SAM VIŠE KNJIŽEVNIK
I duga je to bila borba.
To je bitka u kojoj jednu lirsku dušu morate da spustite sa oblaka na zemlju da plati porez ,a opet da je izdignete iznad statusa frizerke iz kraja.
Puno se naučilo,jedno drugo dopunjavalo.
Da u sebi izdržite takvu borbu neće vam pomoći ni novac,ni estradna slava,ni zvanje,ni znanje.
Oni mogu biti samo vaše sredstvo,nikako cilj.
A cilj morate imati jasan.
Morate znati šta želite da postignete od sebe i svog zanata.
Moj cilj je bio da povežem svoje dve strane;pisanje i friziranje.
Trajalo je,možda taman toliko da iskustvo prevlada,a derište pomalo ostane budno.
I tu ustvari počinje ova priča, ovaj blog.
To što on priča priču o meni, neka vas ne buni.
On priča jednu univerzalnu priču o svima nama!
