VENI,VIDI,VICI
ILI
DOĐOH,VIDEH,POBEDIH
Protekli vikend se videlo koliko smo se uželeli
javnih događaja,
ljudi
interakcije.
I sad je na redu POVRATAK U BUDUĆNOST
U modnom izrazu i navikama.
Digitalizacija je učinila svoje,i to sad zvuči,ne kao ofucana fraza, već kao verodostojna izjava.
Fotkaj ovo.
Objavi ono.
Dodaj me na FB.
Tuguj na IG.
Pogledaj story.
Napravi reels.
Popravi haljinu.
Napući se.
Namesti kosu.
Nasmej se.
Izgubi momenat
Osakati dušu.
Sreća,te kao vrsta,imamo ono dugoročno
i ono kratkoročno pamćenje.
Blefiram u korist ovog prvog.
Da li će dva dana ozbiljnog truda i organizacije
iščeznuti poput dvadesetčetvoročasovog zapisa na društvenoj mreži,ne znam.
Ali ako se izmestimo iz društvenih mreža i
potražimo ideje u zlatnoj eri,kao ono nekada kada sam trčkarala oko ogledala u Hotel “Jugoslaviji“,
mislim da ćemo uspeti.
Ako znate za šta ste kupili kartu;
ako ste se obradovali barem jednom kolegi;
ako ste u svakom nastupu videli ideju,a ne grešku;
a u svakom izlagača podršku,a ne reklamni baner,
vi znate zašto ste došli i zbog čega se ovakve stvari organizuju.
Ako je do marketinga, lako ćete repostovati nečiju objavu i napraviti svoju,
ali vam ona neće dati motivaciju i inspiraciju.
Neće vam inspiraciju dati ni dvadeset golih žena,
iako sex danas svakako prodaje sve,
pa i kosu kao deo ženskog atributa.
Ali ako je to bilo u službi kose i zanata,respect!
Trebalo je dati dve godine života izolaciji,žigosanju, i licima bez izraza da bi došli do pročišćenja.
Uz zvuke klasike i slike prirode vratili smo se
osnovi oblika,
težini jednostavnosti
i veličini znanja.
Ono što smo videli je svakako REFLECTION onoga što osećamo.
A to je spremnost da i sledeći put dočekamo i region i svet kako to samo struka i Beograd umeju.
Širom otvorenih očiju,ruku srca.
A vi do tada ostanite otvorenog uma.
