Sujeta ili kvazi umetnost
Sujeta naravno prati sve,
ali kako svi uvek stvar posmatramo iz sopstvenog ugla
čini nam se da je u našem dvorištu,tj. zanatu, ima najviše.
Imamo običaj da stvari posmatramo kroz rupe u plotu,a ne preko plota.
Lakše nam se „sageti“ i sakriti nego napraviti korak više.
A napravili ljudi bogaz,a ima i onih koji idu na vratnice.
Da,kažem u zanatu,ne u umetnosti.
Jer tu je naš prvi pad.
Mi radimo pošteno za svoj novac,
umetnik radi pošteno za priznanje i samo stvaranje.
Da biste bili umetnik morate biti
ili bezobrazno bogati i stvarati iz dokolice ili odreći se i poslednje mrve hleba zbog poriva stvaranja u sebi.
Radnička klasa ne odlazi u raj!
Nažalost…
Ne kažem da u svakom zanatu nema umetnika,a nije ni svaki umetnik virtuoz.
Jedan neodrživi društveno ekonomski sistem nas je pre nekih pedesetak godina stavio na donju lestvicu egzistencijalnog stuba srama,pa smo isti taj sram izgubili u borbi za priznanje.
Tako industrijalizovan,zanat izgubio identitet.
Bilo je sramota biti zanatlija,bilo je sramota imati privatno vlasništvo.
Bilo je poštenije biti fabrički poslovođa i krasti od države sa proizvodne linije ili iz fotelje,nego pošteno uzimati svoj dobitak.
Otuda i oni drugi problemi ekonomske prirode u preduzetništvu,o tome nekim drugim tekstom.
Svaki kompleks više vrednosti,prikriveni je kompleks niže vrednosti.
I umesto da napraviš vrata ili bogaz,ti rušiš plot i dižes betonski zid.
I ostaje ti da samo lupiš glavom u njega,kad tad.
Elem, sujetni su oni koji misle da školovanje staje sa dobijenom diplomom,
koji očekuju da im radnik zaradi,
učenik da volontira
i da je svaki kolega u kraju poslovni uljez.
Ako svoje greške peglate u filteru i foto šopu,a ne na sledećoj edukaciji ili sledećem klijentu onda vam pomoći nema.
Vašu kreativnost,posvećenost i kvalitet u radu nadjačala je vaša sujeta u karakteru.
Vrednovati sebe i voleti sebe,znači videti kvalitet ne samo u sebi već videti dobro i u drugima.
